Medena dežela – film
Prvič po marcu se odpravim v kino. Spet v Kinodvor. Tokrat je Boško predlagal dokumentarec Medena dežela. Glede na to da je prvi film z nominacijo za Oskarja v kategorijah dokumentarec in celovečerni film obeta dovolj. Prvi obisk kina po pandemiji je pomenil par dodatnih ukrepov. Nošenje maske cel čas, od vstopa, celo predvajanje do izhoda iz kina. Bila sva v prvi vrsti na sredini, dva sedeža lev in desno ni bilo nikogar ter 2 vrsta je bila prazna. Vse skupaj malo nenavadno a ni bilo težavno.
Prije gledanja filma samo sam nakratko pogledao neke objave o filmu pa sam imao osjećaj da ću vidjeti nešto kvalitetno. A kasnije me film me nije ostavio ravnodušnim. Glavna junakinja u svom odvojenom svijetu sa majkom i pčelama funkcioniše do dolaska druge porodice koja unosi haos u ovo okruženje. Fasciniran sam prekrasnom fotografijom i bizarnošću čitave situacije.
Kasnije sam pročitao da su snimali 3 godine i polako se priča razvijala. Iz svega ovog materijala sačinjavaju snažnu priču s jakom konotacijom ekološkog problema. Postoji nekoliko trenutaka koji mi malo smetaju, ali to je još uvjek definitivno sjajan film.
