Leteči kum

Dok je moj najbolji prijatelj imao sve obrnuto, prvo dijete i tek onda vjenčanje. Ja kao kum sam morao organizirati momačko veče iza svadbe. Igrali smo se sa više ideja ali na kraju smo odlučili da treba da skoči iz aviona. Plaši se visine tako da je skakanje iz aviona slično skoku u brak. Svi uključeni bismo trebali zajedno s njim skočiti kao podršku. Dakle, dogovorili smo se za vikend 19-20.10. Sada smo se samo nadali dobrom vremenu krajem godine.
U subotu smo (ja, Simon, Tedej i Aljaž) stigli u Naglin dom rano ujutro. Znao je da mu trebaju lična karta, ručnik i da će biti odsutan za vikend. Nakon kraćeg zaustavljanja na benzinskoj pumpi Simon se lijepog jutra odvezao u dolenjsku regiju. Gregor se pomalo zbunio. Nakon nakon kračeg traženja stigli smo do malog aerodroma u „Šentvidu pri Stični“. U tom je trenutku sve bilo jasno i Gregor je pokazivao veliku nelagodu.

Nakon plaćanja, manje od 200 eura po osobi (popust za 5 osoba), ušli smo u šator u kojem smo se presvukli u kombinezon. Takođe, dobili smo kratka uputstva kako postupati u vazduhu. Dok smo skakali u tandemu i avion je bio mali samo su 2 od 5 mogla ići odjednom, pa je bilo potrebno obaviti 3 leta. Ja i Simon smo pokazali najmanje straha i otišli smo prvo u avion DR400. U malom avionu je bilo 7 ljudi, prava gužva, pilot, 2 tandema i 2 pojedinačna skakača. Nakon kraće uzletne staze kreće uspon. Bio sam skučena na malom prostoru, ali raspoloženi smo bili svi. Morao sam izravnat pritisak u ušima jer smo bili na 4300 m nakon 12 minuta letenja. Odgrnuli smo zavjesu i pojedinih skakača više nije bilo. Bio je moj red. Sjeo sam na rub aviona, noge su visjele iz aviona, držeći remene, naslonjeni na leđa i pilot u tandemu nas je prevrnuo van. Nakon nekoliko sekundi gdje smo se okretali, bilo je 50 sekundi stabilnog slobodnog pada. Prilagodio sam se svom novom vjetrovitom okruženju i počeo uživati ​​u njemu.

Vrijeme istječe brzo i padobran se otvorio. Taj trenutak nije bio ugodan. Ali to je promijenilo iskustvo, sada smo polako klizili. Pilot mi je objasnio nekoliko stvari, pokazujući mi Ljubljanu. Tada je došlo vrijeme da se povuku konopi. Prvo, polako se okretao na jednu stranu, a zatim je naglo skretao na drugu stranu. Zaustavio sam se nakon dva kruga jer sam noč prije bio vani i nisam hteo da se dogodi koja nesreća. Ponovo polako klizimo ka tlu. Za sletanje sam morao da podignem i držim se za noge.

Dobio sam diplomu za skok i nakon što smo ga svi izveli sjeli smo na pivo i razgovor o iskustvu u kojem smo svi uživali. Ponovili bismo, ali koštalo je previše. Iskustvo je bilo sjajno jer su svi koji su sudjelovali u društvu Prosti pad vrhunski profesionalci. Predlažem njih ako se odlučite za skok. A moj pilot Tomaš Hrast ima čak 10 000 skokova i sjajne osječaj za ljude.

Zatim smo se preselili na obalu, otišli smo u dućan da kupimo hranu i piće, te se zaustavili u restoranu Stazione Parenzana u Seči. U restoranu je bila sjajna hrana i pivo. Imao sam odrezak Tomahawk. Odatle smo se preselili u Hrvatsku, Pulu. Nakon nekoliko piva, stigli smo do Babarige. Nakon još nekoliko piva na balkonu, došlo je vrijeme za odlazak u krevet.
Sljedeče jutro poslije doručka otišli smo na plažu, malo legli i otišli kući. Zaustavili smo se na piću u baru sa sjajnim pogledom i uskoro je naša avantura bila završena.