James Bond-Nema vremena za umiranje-film
Džejms Bond se vratio na filmsko platno po 25. put. Andreja i ja nismo osvojili nijednu nagradu, pa smo odlučili da idemo sami. Izbor između kina i termina. Na kraju je donesena odluka da se film pogleda u kinu Komuna u četvrtak u 17.45 sati. Osim Palate i Kinoteke, komuna je ostala jedno od starih kina. Pola sata prije predstave kupujem karte u sredini partera (7,30€). Prethodno je prodato 6 karata. Naravno dobijamo kokice (hladne i sa dosta neotvorenih zrna) i piće (pivo u papirnoj čaši). Naravno, postoje PCT i maske, ali svako to tumači na svoj način. Stolice u sali nisu najudobnije i nema držača za piće.
Sam film već u uvodu servira prekrasne kadrove i obilje akcije. Franšiza 007 drži se ustaljenih šablona, brzih auta, prelijepih djevojaka, akcije, tehnoloških uređaja, negativaca, elegantnog agenta sa “mućkanim, ali ne promućenim” martinijem votkom. Međutim, film se udaljava od Flemingovih knjiga i Conneryjevih uloga. Sam Daniel Craig razbio je mit o šarmantnom i elegantnom agentu u posljednjih 15 godina i 5 filmova. Nekada mačo glavni lik koji je zavodio najljepše žene tog vremena sada je samo njegova blijeda sjena. Pokušavaju da budu politički i pomalo prisiljene ovdje su uloge žena, crnaca, pa čak i LGBT zajednice. Akcija i tehnologija su prisutni, ali ne oduzimaju dah. Granica između dobrog i lošeg u likovima je takođe donekle zamagljena. Film nije loš, ali u kontekstu franšize očekivao sam više. Videćemo kakva će biti budućnost franšize.
Nakon više od 2 i po sata, bilo mi je zadovoljstvo protegnuti noge i posjetiti toalet. Da veče bude savršeno, idemo u Mc Donalds. Ovdje su također PCT i maske. Naručeno smo čekali predugo, napravili su grešku. Kao izvinjenje dobijamo sladoled. Pomfri i sladoled je zanimljiva kombinacija. Dok vani pada kiša, sjedimo na gornjem spratu i čekamo da kiša prođe uz priču. Vraćam se kući oko 22 sata sa srednješkolskok spoja.
