Sivi puh – lov
Andrej me i ove godine pozvao da se pridružim njemu i društvu u lovu na puhove u šumama oko Postojne, gdje njegova obitelj posjeduje prekrasnu brvnaru. Naravno, rado sam se odazvao, jer je prošle godina bila sjajno druženje, unatoč tome što nismo uhvatili puhove. Puh se lovi u zamku gdje je mamac jabuka ili žir namočeni u rakiju sa cimeta i klinčićima. Puh je nekada bio izvor mesa, masti i krzna za kučme (takvu nosi Djed Mraz). Danas je to prvenstveno druženje i očuvanje običaja. Lov je dozvoljen svake godine od 1.10. naprijed. Životinja izgleda poput mješavine vjeverice i miša.
Petak je bio naporan, a u subotu me Gregor dovezao iz Maribora do Ravbarkomande nešto prije 17 sati. Tamo me pokupi na benzinskoj pumpi Martin i odvezemo se do brvnare. Društvo se polako okuplja na lokaciji. Tine i još par junaka stigli su već u petak i tog dan su uhvatili 12 puhova. Svaki je za sebe donio ponešto pića i hrane. I malo rezerve uz to. Naravno, svega se nakupilo više nego što nam je trebalo za 24 sata provedena u šumi. Dajem 15 € za hranu. Za početak su bile tripice. Zamke su već bile postavljene na drveću i svaka 2 sata netko je odlazio u šetnju provjeriti je li se šta uhvatilo. Vrijeme je za pasulj. Postoji 6 zamki ili “škrinjica”, četiri obične i jedna dvostruka.
Kad Kristian stigne, roštilj dolazi do izražaja. Domaći krompir i obilje mesnih delicija. Između toga nazdravljamo, najviše uz pivo. Povremeno je tu i nešto žestoko. Idem u jedan obhodnju i sve kutije su prazne. Naš tempo je izgledao otprilike ovako, par komada mesa, pivo, šetnja, između toga je padala kiša. I onda sve ponavljamo. Inače, zabava je odlična, tipično muško veče u šumi. Posustajem rano jer sam noć prije spavao samo četiri sata. U kolibi je toplije svaki put kad se probudim i na kraju spavam samo u majici. Zapravo, Andrej je previše zagrijavao brvnaru, jer se bojao da će mo se prehladiti.
Sutradan se budimo između osam i devet, prilično rano. Nakon pregleda zamki, konačni broj je 19 puhova, a 20. je ispušten jer je preživio u zamci. Pola grupe je več otišlo kući. Polako pospremamo i bacimo nekoliko stvari na roštilj. Zaliha imamo bar za još jedan dan. Budući da imam autobus tek u pola četiri, boravak u kolibi, gdje se izmjenjuju sunce, kiša i vjetar, malo je duži. Napokon krećemo u dolinu, Andrejev otac uzima puhove da ih pripremi. Dolazim na stanicu gdje doznam da će autobus biti u 16 sati. Tamo od konobara / vlasnika uzmem par cigareta jer ih je ponestalo za prodaju. Moram platiti 1 € za toalet, pa radije naručim jednu kratku i pivo kako bih toalet bio besplatan. Na kraju se odvezem autobusom Nomago do Ljubljane (6 €). Autobus se probija kroz zavoje do Logatca i za dobar sat smo u Ljubljani. Još taksi do kuće (6 €) i vrijeme je za tuširanje i odmor.
