Bukaleta u Betigi
Bukaleta je bila moj izbor restorana za večeras. Došao sam očistiti stan u Barbarigi za ovu sezonu (voda, struja,…) i stigao sam tek navečer. Nisam želeo da završim u gradu, a u Bukaleti nisam bio najmanje 15 godina. Parking je bio prilično zauzet, iako je glavna sezona odavno završena. Terasa u lokalu je sređena i ima prekrasan pogled na udaljeno more. Nažalost, sve je više objekata koji polako zatvaraju pogled.
Naručujem porcijsku orade, za prilog je krompir sa blitvom. Uzemem i salatu od paradajza. Ožujsko pivo je tu da utaži žeđ. Dovoljno brzo me posluže, ali zaborave donijeti salatu. Tanjir je ljepo prezentiran. Riba je bila ukusna i dobro pečena. Čvrsta je i blitva sa krompirom, ali ja bih volio malo veću porciju. Paradajz u salati isječen je na komade za dekoraciju.
Poslije glavnog jela sam još uvijek bio malo gladan i na prijedlog konobarice uzeo sam nešto slatko. Ja biram tiramisu. Ponovo se servira lično. Sam komad je bio malo lošijeg oblika i keksi su bili malo razmočeni, ali je ipak bio ukusan.
Večera me na kraju košta skoro 40 € sa bakšišom. Malo previsoko za ponuđeno. Kvalitet hrane je dobar, lepo predstavljeno, osoblje ljubazno, terasa je lepo mesto za ručak, možda jedino malo veće porcije.
Jer sam večerao sam, imao sam priliku da slušam šta se dešava iza susjednih stolova. Za prvim stolom, bilo je ribarskih priča. Drugi je poslužio uzbudljivijom debatom. Par je raspravljao o pjesmi Pop Designa o stihu “Vedno na koncu sta dve poti, izbereš pa tisto, ki je ni”. Šta tekst znači, dali ima smisla, čak su i malo teže riječi padale pred kraj.
