Bivša Juga 2000
1. avgusta 200., nakon koncerta Lou Reed-a u Križankama, Nagla se vrati kući, gdje smo se mu Miki i ja pridružili i polako smo krenuli prema Korčuli, Hrvatska. Ali to na kraju ispada kao putovanje po bivšoj državi (2.200 namesto 1000 km). Izabrali smo Jadransku magistralu sa starim VW Golfom (bez klime ili ventilacije, bez radija, udaren s jedne strane) AKA AutoBarH (vožnja, piće, spavanje). Uzeli smo prenosni radio i jednu kasetu (Portishead / Manu Chao). Nočna vožnja magistralom i oko podne stižemo u Split. Zaustavili smo se u Zadru na kraćem odmoru, nije bilo dobro osoblje u baru. Jer je trajekt u Splitu bio pun, otišli smo na “jedno pivo”. Nekoliko sati kasnije napustili smo bar gdje su nas ogulili, pa sam im dao još bakšiš. Svako od nas je krenuo svojim putem, jer smo več propustili sve trajekte. Sreo sam neke momke … Na putu do automobila (Viška ulica) starija gospođa je pokušala da mi iznajmi apartman, odpratila me do automobila, posvadila se na putu sa komšijom. Bila je ljuta kad nismo unajmili apartman.
Ujutro se svi okupljamo kod auta na Viškoj cesti (Nagla spava, Miki stiže kasnije). Nakon jutarnje kave i pljuge, otišli smo dalje na jug jer su nam rekli da je trajekt niz obalu jeftiniji. Po dolasku u Drvenik, bili smo u dilemi, trebamo li ići trajektom do Korčule ili da nastavimo prema Dubrovniku, jer je bio blizu, a niko od nas još nije bio tamo. Odabrali smo Dubrovnik. Sat vremena kasnije bili smo u Bosni i Hercegovini, u Neumu. Pojeli smo ćevape i krenuli dalje. Policija je odmarala u sjeni i nikoga nije provjeravala. Još sat kasnije stigli smo u Dubrovnik, prošetali starim dijelom (Nagla je kupio drugu knjigu), otišli na plažu na nekoliko sati. Sledeći izazov je bio pred nama, Crna Gora je udaljena samo 20 km! Poslali smo poruku prijateljima koji su već bili na odredištu da ćemo zakasniti još jedan dan. Znači otišli smo za Crnu Goru. Na granici smo platili 50 DEM za neko osiguranje. Vozili smo se oko Boke Kotorske prema Budvi. Tamo smo prošetali rivom, žene lijepe i muškarci snažni. Na štandovima smo kupili neke palačinke i neoriginalne CD-ove. Spavali smo u autu na parkiralištu.
Sljedećeg jutra vratili smo se u Hrvatsku. Na putu tamo smo se malo odmorili u Herceg Novom, lijepom starom dijelu grada. Vojnici su nas zaustavili, tražili su oružje. Tokom vožnje preko poluotoka Peljašac kamioni su bili brži od nas. Naš automobil nije bio u dobrom stanju, curilo je ulje. Nakon kratke vožnje trajektom, konačno smo stigli u Korčulu. Tamo smo proveli nekoliko dana. Uobičajene obalne aktivnosti, plaže i slično. Većinu vremena smo igrali karte, Tarok. Ponekad čak i 12 sati u komadu. Svaki dan je jedan od nas imao trenutak. Bili smo na tjesnom za lovom i Nagla je od rodbine u Hrvatskoj posudio nešto novca. Zadnju noč smo pili brendi Zvečevo i flaširanu vodu.
Odlučili smo otići nekoliko dan prije ostalih. Naše prvo odredište bio je Mostar. Stari dio grada još uvijek je bio opustošen nedavnim ratom. Most još nije obnovljen. Mogla se osjetiti napetosti između različitih dijelova grada. Opet je došlo vrijeme spavanja u autu. Bilo je vruće pa smo otvorili prozor i onda je uletio roj komaraca. Na kraju sam spavao na klupi u parku.
Sljedećeg jutra odvezli smo se u Sarajevo. Prošetali smo i pojeli obrok. Preselili smo se u Jajce, malo u razgledanje. Negdje na putu sam pio Coca-Colu iz boce koja je bila pepeljara (napunjena opušcima od cigara). Najgori ukus u mom životu. Zaustavili smo se na Plitvicama. Bio je mrak pa nismo mogli vidjeti slapove, već ih samo čuti. Večerali smo i dobili račun pisan rukom. Dan smo završili u Rijeci, opet odspavali u autu.
U Premanturi smo sreli neke prijatelje. Navečer smo otišli na Valkana beach party (130 HRK). Moja prva zabava sa elektronskom muzikom. Vjerovatno sam tamo bio jedini samo pijan. 13. avgusta ujutro, polako smo se krenuli ka kući, jer avto nije mogao drugčije 🙂
