Kad bi bio Bijelo Dugme u Tivoliju
Bijelo dugme je bend koji je oblikovao Yu-rock scenu u posljednje 2 decenije zajedničke države. Njihov uticaj je ostavio traga na te generacije, ali se prenosio i na novije generacije. I sam sam odrastao slušajući ovu muziku i oni su jedan od mojih omiljenih bendova.
Bebeka sam uživo vidio već 1992. godine. Ali vrhunac je svakako bio koncert na stadionu Koševu u Sarajevu 2005. godine. Na kojem je bend prvi put svirao zajedno nakon raskida sa većinom prethodnih članova.
Kada sam čuo da dolaze u Ljubljanu, naravno sam se obradovao. Moja sestra i njen muž te Gregor su mi se pridružuju. Karte su bile prilično skupe, 35 €. Ali koncert je ipak bio rasprodan u Tivoliju. Ovoga puta nastupila su samo 3 pjevača sa svojim grupama: 62-godišnji Željko Bebek, 50-godišnji Alen Islamović i 47-godišnji Mladen Vojičić – Tifa. Goran Bregović nije bio tu, zato je i naziv koncerta bio takav. I sam sam zbog toga čak i srećan, jer je 2005. previše etničkog momenta Brega stavlja u prvi plan.
Koncert začnejo z Kad bi bio bijelo dugme, ki so gazapeli vsi trije pevci. V nadaljevanju so se pevci izmenjevali pri izvajanju hitov iz svojega obdobja pri skupini; Selma, Đurđevdan, Lipe cvatu, Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac, Loše vino, Ružica si bila. Vmes so odpeli tudi kakšno pesem iz ostalih obdobij svojih dolgih karier. Na koncu spet pojejo skupaj par hitov predno zaključijo koncert, ki je trajal več kot 3 ure.
Alen je imao najjači vokal, međutim Željko je taj koji za mene predstavlja pravo Bijelo Dugme, nažalost Tifa nije bio na dovoljno dobre razini. U svakom slučaju, publika od 8.000 ljudi, sastavljena od različitih generacija, neprestano je skalakal uz trijo na bini do kraja koncerta. I bio sam sretan što sam dio njih.
